Gdje smo bili

Danas smo trebali ići na Premužićevu stazu. To je jedna jako lijepa staza.

Ja sam već bila na toj stazi. Ja jako volim Velebit. Al' onaj vremenolog Goran Žakula nas je zeznuo i napravio baš lošu prognozu. Zato smo išli u Samoborsko gorje. Ja jako volim Samoborsko gorje.
Vozio nas je jedan čiko iz Slavonskog Broda, on nije planinar. Ima još jedan čiko koji vozi autobus i on je planinar. S njim bi se vozila da smo išli na Velebit. Moj tata kaže da je jako dobro kad je vozač planinar jer onda spava s planinarima. Tako je jednostavnije i jeftinije.
Prvo smo se popeli do jednog planinarskog doma u kojem je mirisao grah. Čika Kruno je rekao da još nismo gladni. Onda je čika Krešo donio puno piva. On je platio sve to ali zapravo to nije on platio nego netko drugi. Ja ne pijem pivo. Brzo smo se popeli na vrh Oštrc. S vrha smo vidjeli Klek i Svetu Geru. Nastavili smo planinariti zato što smo mi planinari.
Do Velikih vrata je bilo lijepo, a onda je netko napravio ogromnu strminu. Neke tete su jako gunđale i prigovarale. Ja sam zapamtila koje su to bile i reći ću ih tati. A moj tata će baš sve reći čika Kruni. Čika Kruno je predsjednik.
Konačno smo došli do drugog planinarskog doma. Bila je ogromna gužva. Neki su čekali čak 46 minuta da dobiju jelo. Drugi su jeli sendviče ili čika Mislavov kulen, slaninu i sir. On uvijek ponese za cijeli razred. Odrasli su morali nadoknaditi i elektrolite. Elektroliti su nešto jako važno.
Onda smo se popeli na vrh Japetić. Kad smo se spuštali čika Tiho se okliznuo na mokri kamen, pao i ozlijedio ruku. Nije se dobro ozlijediti. Čika Mislav, čika Tomo i čika Dario su ostali s njim i zalijepili mu flaster. Tako se postaje prijatelj za cijeli život. Važno je reći da svaki pravi planinar ima baš svoj flaster.
Bilo je i blata. A onda smo ugledali autobus. Sretno smo se sretni vratili kući. Mene uopće ne bole noge i nisam se umorila. Zbog kondicije. Mislim da vi malo muljate kad kažete da se niste umorili.

Baš volim planinarenje.